Skip to main content

Rimski

Rimski sadni materijal

Sorta Rimski potiče iz Italije i jedna je od najzastupljenijih na našim prostorima.
Ima srednje bujnu krošnju.
Lešnik Rimski cveta i sazreva kasnije - između 5. i 15. septembra.
Plod je krupan (3-3,5g), okruglog oblika. U gronji se obično nalazi između 3 i 5 plodova.
Zreli plodovi lako ispadaju iz gronje, ljuska je tanka i s obzirom na to, ova sorta lešnika veoma se lako prerađuje.
Randman je visok (40-45%). Jezgro je krupno, slatkog ukusa, izražene arome.
Izrazito popularan i cenjen u konditorskoj industriji I za stonu potrošnju.
Najbolje ga oprašuju sledeće sorte: Noccione, Halski Džin, Ludolf, Cosfort, Istarski.

Česta pitanja

Žasto baš lešnik?

Lešnik je dugoročna biljka koja ima vek trajanja između 80 i 100 godina, tako da ovo može biti porodičan posao
koji se presi sa kolena na koleno.
Plod je veoma tražen i popularan, prodaja je zagarantovana. Koristi se
u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.Plod može da se čuva tokom cele godine, nije kao drugo voće(jabuka,višnja,kruška,itd)
da se čuva u hladnjačama.
Dobro uspeva na našim prostorima, zemlja ne mora biti 1 ili 2 klasa da bi uspeo.
Prinosi po 1/h u zavisnosti od godine mogu biti i do 4 tone.
Prska se između 6 i 8 puta godišnje.


Da li je bolji žbunasti ili kalemljeni lešnik?

Kalemljeni lešnik:

-prilikom jakog vetra drvo  može da pukne na mestu kalema
-iznenadno sušenje, razlog nepoznat
-potrebna kvalitetnija zemlja
-sporije napreduje i kasnije stupa u pun rod 
-sadni materijal je skuplnji i do 3 puta

-prenost mu je ta što nema izdanaka

Žbunasti lešnik:

-čvro i jako stablo
-uspeva i na lošijoj zemlji (4-5 klasa)
-brzo napreduje
-u 10 godini dolazi do punog roda
-sadni materijal znatno jeftiniji
-u svetu lešnika žbunasti zasadi važe za profesionalne zasade

-mana su mu izdanci, koji izbijaju iz zemlje i treba ih 2 do 3 puta godišnje poseći.

Mi Vam svakako preporučujemo žbunasti lešnik ako se odlučite za sadnju.

Koje rastojanje prilikom sadnje lešnika treba da bude?

Rastojanje zavisi od kvaliteta zemlje. Mnogi greše kada misle da će sa većim brojem sadnica
uspeti da postignu veće prinose. To je  u sustini delimično tačno, dok je lešnik jos mali i dok ima mogučnosti
da se razvija on će nesto vise roditi(ranemarivo), a kad dođe u pun rod zbog prevelike gustine počeće jedno
drugome da pravi zasenu. Iz tog razliga će Vam lešnik početi "bežati" u visinu, imaćete više posla oko rezidbe.
Prinosi mogu da Vam  budu umanjeni i za 50%.

Nas prelog:

Za 1 i 2 klasu zemljišta: 4,5x5,5 -  5x5   -   5x6  
Za 3 i 4 klasu zemljišta: 4x5     -     4x5,25 

Prvi broj- razmak u redu
Drugi broj- razmak između redova


Koju sortu i oprašivače posaditi ?

Naša preporuka za osnovnu sortu su svakako okrugle sorte, italijanskog porekla.
One na trzištu su najcenjenije. Rimski, tonda g. Romana, tonda g. Dellanga.
Osnovne sortre treba da bude oko 90%,a oprašivača ide u zavisnosti od oblika parcele od 8% do 15%, dosta su 2 sorte za oprašivanje.
Čest slucaj da kupac zahteva da to bude više sorti, ali sa tim dobijate neujednačenu robu koju ćete teže prodati.
Gde posaditi oprašivace? 
npr. Sadite 1-h lešnika. Imate 9 redova i 50 rupa u redu, dobili ste 20 oprašivača jedne sorte i 20 oprašivača druge sorte.
U krajnje redove(1 i 9) ćete posaditi 30 sadnica, a u srednji sred (5) ostalih 10.
Izbegavati duguljaste sorte i Enis.
 

ministarstvo
fond zavod chianchia
vojvodina galenika